Privredna komora Crne Gore, organizovala je, u okviru Evropske mreže preduzetništva, skup pod nazivom FinansirajME.EU, čija je glavna tema bila pristup izvorima finansiranja za mikro, mala i srednja preduzeća. Privredi su predstavljene mogućnosti finansiranja kroz Zapadnobalkanski investicioni okvir (ZBIO), kao i iskustava korisnika i uloge komercijalnih banaka u promociji dostupnih sredstava.
Predsjednica Privredne komore dr Nina Drakić istakla je posebnu važnost podrške EU, kako kroz finansijske mehanizme poput Zapadnobalkanskog investicionog okvira, tako i kroz stratešku orijentaciju ka približavanju jedinstvenom tržištu. Ona je ukazala i na značaj aktivnosti Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Međunarodne finansijske korporacije ne samo zbog finansijske podrške, već i zbog znanja, mentorstva i povjerenja koje ove institucije unose u naš ekonomski sistem. „Pristup kapitalu za mala i srednja preduzeća, posebno onom koji omogućava modernizaciju, digitalizaciju i energetsku efikasnost, često ostaje jedan od glavnih ograničavajućih faktora njihovog rasta. Zbog toga je Zapadnobalkanski investicioni okvir – kao platforma koja integriše tehničku pomoć, finansijske instrumente i političku podršku – izuzetno značajan za naše tržište“, rekla je Drakić. Ističe da su našim preduzećima potrebni modeli koji kombinuju grantove i povoljne kredite, uz tehničku pomoć i mentorstvo. Pristup kapitalu mora biti olakšan, a uslovi prilagođeni stvarnosti malih preduzeća – u pogledu procedure, ročnosti i fleksibilnosti, jer je to je ono što privredu može voditi naprijed. Drakić kaže da je EU jasno postavila strateške prioritete – zelenu i digitalnu tranziciju, jačanje otpornosti, regionalnu integraciju. „To su i naši prioriteti, pa je na nama da ih pretočimo u konkretne prilike za naše kompanije. Privredna komora će i dalje biti posvećen partner u ovom procesu – bilo kroz informisanje o dostupnim programima, umrežavanje sa međunarodnim partnerima, ili podršku u pripremi i realizaciji projekata“, zaključila je Drakić.
Riccardo Serri, zamjenik šefa Delegacije EU u Crnoj Gori zahvaljujući Privrednoj komori na organizaciji uspješnog događaja, istakao je: „Preduzeća su kičma ekonomije EU i Crne Gore. Mikro, mala i srednja preduzeća moraju da se razvijaju, kako bismo unaprijedili privredu svih država članica i to Unija jasno prepoznaje. Prepreke koje usporavaju razvoj preduzeća – neformalna ekonomija, administrativna opterećenja, nedostatak radne snage i finansiranja, nedovoljno učešće žena i mladih – potrebno je otklanjati, jer je to veoma važno za integraciju Crne Gore u jedinstveno tržište“, kazao je Serri. Prema njegovim riječima, EU mnogo radi na podršci preduzećima Zapadnog Balkana kroz Zapadnobalkanski investicioni okvir, te brojne projekte zelene ekonomije, programe koji malim i srednjim preduzećima omogućavaju da postanu efikasnija i više investiraju.
Tokom prvog panela, kojeg je moderirala dr Ivana Tomašević, direktorica Biznis startap centra Bar, I članica crnogorskog konzorcijuma Evropske mreže preduzetništva, razgovaralo se o podršci mehanizma Zapadnobalkanskog investicionog okvira razvoju malih i srednjih preduzeća. Damien Sorrell, šef Regionalnog centra za Zapadni Balkan Evropske investicione banke je naveo finansijske linije i mogućnosti finansiranja koje pružaju malim i srednjim preduzećima. U fokusu je podrška koja doprinosi smanjenju emisija CO2 i negativnog uticaja na životnu sredinu, ubrazavanju digitalizacije i usvajanju tehnologije vještačke inteligencije, kao i investicije u razvoj vještina, te podrška inkluzivnijem zapošljavanju. „Dakle inkluzija i zelena tranzicija su naš fokus za budućnost koji ćemo podržati namjenskim kreditnim linijama“, rekao je on.
Remon Zakaria, šef Kancelarije EBRD u Crnoj Gori, ističe da je glavni fokus ove međunarodne finansijske institucioje na privatnom sektoru, a među ključnim prioritetima podrška njegovoj zelenoj tranziciji. „Klimatske promjene su globalni izazov, a zelene investicije doprinose konkurentskoj prednosti preduzeća. Dakle, one nijesu samo dobre za planetu, već i za preduzeće, pa podržavamo zeleno i održivo“, kazao je on. Zakaria je istakao da je EBRD involvirana u programe koji podstiču rodnu ravnopravnost, naročito u svjetlu istraživanja koja pokazuju da preduzeća koja vode žene posluju sa manje rizika u odnosu na ostala.
Prema riječima predstavnika IFC za Crnu Goru i BiH Armina Ridžalovića, ova grupacije Svjetske banke bavi se podrškom privatnom sektoru. On je, između ostalog, ukazao na paradoks da je u Crnoj Gori bankarski sektor visoko likvidan, a veliki broj malih preduzeća nema pristup finansiranju. „Pokušavamo podstaći finansijski sektor da preuzima rizike kako bi se zatvorio ovaj jaz prisutan na tržištu“, rekao je Ridžalović.
Predstavnici crngorske privrede su u drugom panelu, koji je moderirala Tanja Radusinović, direktorica Sektora za projekte u Komori prenijeli svoja iskustva u korišćenju finansijskih mehanizama.
Nikola Milić je istakao važnu ulogu EBRD u razvoju njegove kompanije Talija i hotelskog brenda Casa del Mare. Uz podršku EBRD implementirali su softversko rješenje za praćenje trendova ponude i potražnje, ušli u program konsultanata što je doprinijelo da normiraju troškove, edukuju kadar, te u potpunosti transformišu kompaniju, uz uspostavljanje standarda i procedura.
Slobodan Stanić, izvršni direktor Remid Vis kompanije kazao je da je saradnja sa EBRD rezultirala usvajanjem standarda kvaliteta u kompaniji, te da je u podršku sredstava EU dobijenih preko NLB realizuje projekte u oblastima digitalizacije i zelene ekonomije.
Bojana Andrijašević je predstavila iskustvo saradnje kompanije Mistero sa mikrokreditnom institucijom Alter Modus, preko koje EBRD plasira sredstva u okviru programa za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Miljan Gogić, je takođe korisnik sredstava Alter Modusa namijenjenim podršci malim i srednjim preduzećima uz pomoć kojih je razvio kompaniju „Inženjer Gogić“ do visokog nivoa, sa godišnjim obrtom od pet miliona eura.
U okviru posebne sesije, koju je moderirala Slavica Pavlović, direktorica Sektora udruženja Privredne komore, razmotrena je uloga komercijalnih banaka i mikrokreditnih institucijau mehanizmu Zapadnobalkanskog investicionog okvira. Predrag Vešović je upoznao učesnike sa organizacijom i proizvodima CKB sa fokusom na one koji su vezani za EU fondove – liniju Women in Business koja omogućava pristup finansiranju na dugi rok bez dodatnih kolaterala, te liniju za podsticanje konkurentosti čija je povoljnost bila 15 odsto refundacije na iznos kredita. Paralelno rade sa EBRD na razvoju novih linija koje podstiču investicije u zelene tehnologie i održivi razvoj, energetsku efikasnost objekata i risk sharing. Srđan Đurović je ovom prilikom prezentovao linije Alter Modusa kojim podržavaju preduzetništvo i privredu. „Imamo značajne linije za preduzetnike, mikro i mala preduzeća. Cilj nam je prije svega da ojačamo kapacitete preduzetnika kako bi uopšte mogli da koriste sredstva EU. Klijenati nas prepozanju kao izvor finansiranja koji im omogućava da ojačaju“, kazao je on.
