Najtrofejniji crnogorski trener u inostranstvu Nebojša Jovović počeo je drugu sezonu na klupi Kuvajt SC-a, sa kojim je prošle sezone osvojio sve što je mogao da osvoji: trostruku krunu, a uskoro će zbog odloženog finala Emir kupa imati šansu da se bori i za četvrtu.
Nova sezona – i nova žetva trofeja u najavi? Jovović je ubijeđen da je spreman da odgovori zadatku.
“Uvijek je teže odbraniti titule, nego ih osvojiti, i to je jedan od izazova zbog kojeg sam prihvatio da ostanem”, kaže Nebojša Jovović u razgovoru za Meridiansport.
Radio je u osam arapskih zemalja, osvajao je pehare i u Jordanu, Iraku i Tunisu, a prvi put mu se desilo da ostane u nekom klubu nakon trofejne sezone.
“Zato i kažem da je ovo potpuno novi izazov u karijeri, iako je zemlja ista, klub je isti. Iz Iraka i Jordana sam odmah odlazio nakon titula, pa čak i iz Budućnosti 2012. kao sportski direktor – otišao sam nakon titule. Razlozi tih odlazaka ležali su u tome što su uvijek dolazile nove ponude, novi izazovi. Sada sam procijenio da mi ne treba veći izazov od ovoga, da odbranimo trofeje”.
Kuvajt SC je najbolji klub u Kuvajtu – ili ga je Jovović sa saradnicima napravio takvim.
Uvijek je, međutim, teško osvojiti sve što je na “talonu”. A još teže to uraditi drugi put…
“Da ne vjerujem u to, ne bih ni ostajao. Rekao sam nedavno i ovdje u jednom intervjuu: imam motiv i energiju kao da krećem od nule, kao da ništa nisam osvojio. Tako razmišljaju i moji saradnici, to pokušavamo da prenesemo na igrače. Takav je i fudbal – minuli rad ne postoji, osim iskustava i uspomena”.
Finale Emir kupa iz prošle sezone odloženo je za decembar i ući će duboko u novu sezonu. Značajno finale protiv starog rivala Al Arabija, jer bi Jovović pobjedom uradio ono što niko nikad nije u Kuvajtu – osvojio sva četiri trofeja, uz prvenstvo, President kup i Super kup.
“Igraće se krajem godine, to je ovdje velika utakmica, prisustvuje i sam kuvajtski Emir i zato se termin usklađuje sa njegovim obavezama. Ogroman je to izazov, kompletirati sezonu i ispisati istoriju kluba, ali bez opterećenja. Razmišljaćemo o tom meču kada dođe do njega”.
Do tada, natupi u šampionatu koji je već počeo, Kuvajt SC je otvorio sezonu sa dvije lagane pobjede (3:1 i 4:1), u ligi, u zemlji, gdje se igra sve bolji fudbal.
Jovovićeva prednost je u tome i što se već adaptirao.
“Odavno je Kuvajt na fudbalskoj mapi svijeta, radili su ovdje veliki treneri, pa i ikone fudbalske igre kao što su Miljan Miljanić, Valerij Lobanovski, Berti Fogts… Svaka zemlja i svaka liga ima svoje specifičnosti, iziskuje adaptaciju. Dolazili su ovdje i igrači iz engleske Premijer lige, kao recimo Džon Obi Mikel, koji je igrao u Čelsiju, pa to nije išlo baš tako lagano”.
Fudbal je napredovao svuda – kao u Njemačkoj i Engleskoj, tako i u Kuvajtu i Emiratima.
I sam Jovović primjećuje veliki razliku u odnosu na period kada je prvi put “uplovio” fudbalske vode Bliskog Istoka, i to baš u Kuvajtu 2012…
“Fudbal svuda napreduje i stalno napreduje. Od tehnologije, preko procesa rada, praćenja igrača, procesa treninga i oporavka, uz mnogo dugih stvari. I mi treneri smo prinuđeni da se apdejtujemo maltene na polugodišnjem nivou – to je proces kojeg, ako ne pratiš svakodnevno, jednostavno se gubiš”.
Komplikovano, ali i jednostavno, tek Jovović i dalje uživa u arapskom svijetu i zašto mijenjati nešto što dobro ide?
I dalje ima izazove, iako je još ranije maltene “zatvorio krug”, radeći u tri najveće fudbalske zemlje Bliskog istoka, Saudijskoj Arabiji, Kataru i Emiratima.
